Reč altruizam je latinskog porekla (alter – drugi) i označava bezrezervnu brigu pojedinca za dobrobit drugih.
Altruizam kao pojam je smislio Ogist Kont, osnivač pozitivizma i on ovaj pojam objašnjava kao suprotan od pojma egoizma, gde svoje potrebe stavljamo iznad potreba drugih. On je smatrao da osobe imaju moralnu obavezu da budu dobri, čine dobro drugima, kao i da tuđe interese treba da stavljaju iznad vlastitih interesa. Ogist Kont je samo smislio termin, i uokvirio značenje istog, ali se ovakav način ponašanja i pre njega propagirao i u religiji, naročito u hrišćanstvu i budizmu.
Cilj altruizma je pomaganje drugome, pri čemu se od druge strane ne očekuje ništa za uzvrat. Altruizam predstavlja nesebično pomaganje drugima, čak i po cenu vlastite štete i žrtve. Interes drugoga se stavlja u prvi plan, iznad vlastitih interesa. Altruizam predstavlja ponašanje određene osobe koje podrazumeva nesebičnost, bezrezervnu ljubav prema drugome i spremnost da mu se pomogne. Opisuje se kao nesebično ponašanje, upravo iz razloga što pojedinac stavlja interese drugih iznad svojih vlastitih interesa. Altruistički postupci se čine svesno i zahtevaju određeno žrtvovanje i odricanje. Statistike i istraživanja pokazuju da ljudi u većoj meri pomažu onima koje poznaju, a u manjoj meri nepoznatim osobama.
Prosocijalno ponašanje u socijalnoj psihologiji spada u najčešće istraživana područja, naročito u period od osamdesetih godina XX veka. Altruizam spada u prosocijalno ponašanje i definiše se kao voljno, bez bilo kakvih uslova, a sve u interesu dobrobiti drugoga. Da bi se ponašanje smatralo altruističkim moraju biti ispunjeni određeni uslovi: da je takvo ponašanje započeto sa voljom, bez ikakve sile; da je preduzeto sa namerom pružanja dobra drugima i da se izuzmu sva materijalna i druga sredstva i ostale vrste nagrada za uzvrat. Međutim, razlozi zbog kojih pojedinac nesebično pomaže drugima mogu biti različiti. To su, pre svega, iskrena briga za drugoga, a nekada je to i želja da se iz te pomoći izvuče korist ili očekivanje da će druga strana uzvratiti pomoć.
Neurolozi tvrde da se altruizam može stvoriti kod sebe, uz – empatiju (razumevanje i deljenje osećanja), velikodušnost i želju da se širi sreća, i saosećajost (želja da se razume nečija patnja i bol, i da se učestvuje u njoj).
Postoje četiri objašnjenja altruističkog ponašanja:
- evolucijsko objašnjenje altruizma – vezano je za biologe, gde se akcenat stavlja na Darvinovu teoriju. Biolozi altruizam objašnjavaju kao herojsko ponašanje, koje može biti i samouništavajuće,
- psihoanalitičko objašnjenje altruizma – altruizam se objašnjava kroz razvoj ličnosti, odnosno super ega,
- objašnjenje altruizma u okviru teorija socijalnog učenja – altruizam se analizira u okviru razvoja socijalnog ponašanja i
- kognitivno – razvojno objašnjenje altruizma – altruizam se objašnjava kroz osobinske promene u kognitivnom (saznajnom), socijalnom i moralnom razvoju ličnosti.
Nauka tvrdi da altruizam ima velikog uticaja kako na zdravlje, tako i na dužinu života. Činjenje dobrih dela u čoveku stvara osećaj ispunjenosti i daje viši smisao našim životima i životima naših potomaka. Pomaganje drugima smanjuje nivo stresa, čoveka čini korisnim i srećnijim. Samim tim, altruizam u meri se može smatrati i vrlinom, jer činjenje dobrih dela pojedincu se širi i na čitavu planetu, smanjuje se mržnja, zloba i korist, što u svakom slučaju vode u mirnu budućnost.
